Do sada su zakonom bile regulisane međubankarske naknade za plaćanje karticama izdatim u Srbiji. Novom izmenom zakona, čiji je nacrt objavila Narodna banka Srbije, ograničenje naknada uvodi se i za kartice koje su izdale banke u inostranstvu, u situacijama kada se njima plaća u Srbiji.
Kada je, krajem 2018. godine, počela primena Zakona o međubankarskim naknadama, prvi put su u Srbiji ograničene maksimalne visine naknada koje su se, iako se naplaćuju među bankama, praktično "ugrađivale" u cenu robe koju plaćaju svi potrošači. Zakon se tada odnosio isključivo na kartice koje su izdale banke sa sedištem u Srbiji.
Novim nacrtom zakona, čija je javna rasprava trajala do 11. juna, ograničenje naknada proširuje se i na kartice koje su izdate u inostranstvu i to u situacijama kada se njima plaća na prodajnim mestima u Srbiji, ili na ovdašnjim prodajnim sajtovima.
Prema zakonu, međubankarska naknada kod transakcije u Srbiji, debitnom karticom ne može biti viša od 0,2% vrednosti izvršene transakcije, ni viša od 0,3% kod transakcije kreditnom karticom.
Sada ovi procenti važe i za kartice koje su izdate u inostranstvu: Kada se plaća debitnom karticom (onom kojom se novac odmah skida sa računa), naknada je 0,2 odsto od iznosa transakcije, a 0,3% kada se plaća inostranom kreditnom karticom, piše N1.
Koliko se plaća stranim karticama u Srbiji
Prema podacima NBS, u Srbiji je tokom 2025. godine stranim karticama (onima koje su izdale banke i drugi izdavaoci u inostranstvu) na bankomatu podignuto 80,5 milijardi dinara, kroz 3,3 milona transakcija. Na prodajnim mestima, preko POS terminala, u 2025. godini stranim karticama je plaćeno robe i usluga ukupne vrednosti 211,26 milijardi dinara, kroz 59 miliona transakcija.
Ograničenje i za onlajn plaćanja
Zakonom se uvodi i ograničenje u slučaju kada se inostranim karticama plaća onlajn, na internet prodajnom mestu domaćeg trgovca tj. kako se definiše u propisu: plaćanje "bez fizičkog prisustva korisnika kartice kod trgovca".
Kada se stranom karticom plaća na domaćem internet sajtu, provizija može da bude maksimum 1,15% od izvršene transakcije kod debitnih, odnosno 1,5% kod kreditnih inostranih kartica.
Snižavanje ovih naknada svakako će biti dobro dočekano kod banaka koje su opremile trgovce POS terminalima za naplatu karticama - jer će manje da ih košta. Pitanje je koliko će takva odluka "obradovati" strane izdavaoce kartica.
Obelodanjujući nacrt zakona u NBS su naveli da je "u cilju dodatnog unapređenja pravnog okvira za pružanje platnih usluga i poslovanja sa platnim karticama, pripremila Nacrt izmena i dopuna zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica".
- Predložene izmene odnose se na proširenje obuhvata zakona i na međunarodne platne transakcije platnim karticama kako bi se dodatno unapredila transparentnost u poslovanju sa platnim karticama i snizili troškovi prihvatanja platnih kartica za trgovce u skladu sa praksom koja se primenjuje u Evropskoj uniji - navodi centralna banka.
PREPORUKA
Da li keš izlazi iz upotrebe i zašto?
vest
Pazite na skrivene troškove prilikom plaćanja karticom
savet
Autobus, kafa, ulični svirači - Ovde se sve se plaća karticom ili telefonom
vest
O kakvim naknadama je reč
Kako je ranije prilikom uvođenja ovog zakona objašnjavala NBS - ove naknade banka prihvatilac, koja kod trgovca postavlja POS terminal, plaća banci koja je izdala karticu, za svaku platnu transakciju izvršenu upotrebom platne kartice.
- Banka prihvatilac ove naknade prevaljuje na trgovca i time one direktno utiču na visinu trgovačke naknade koju trgovac plaća za korišćenje POS terminala. Trgovac dalje ove naknade ugrađuje u cenu robe i usluga i, na kraju, plaćamo ih svi mi, potrošači - i oni koji plaćaju karticama, i oni koji plaćaju gotovinom - obrazlagala je tada centralna banka novi zakon.
Ostavi komentar