Cene nekretnina u Beogradu već godinama izazivaju polemike, od pitanja da li su previsoke, do toga da li se može očekivati njihov pad
Ipak, kako ističu stručnjaci, odgovor nije ni jednostavan ni jednoznačan, jer tržište ne funkcioniše kroz proseke, već kroz konkretne kupovine i prodaje.
Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica, objašnjava da je upravo to ključna greška u načinu na koji se o cenama često govori u javnosti. Umesto oslanjanja na zbirne podatke, potrebno je posmatrati svaku nekretninu kao zaseban slučaj koji formira širu sliku tržišta.
- Bitno je napomenuti da cene moramo gledati pojedinačno, a ne na gomili statistički. Razumem da je medijima najlakše da napišu u naslovu da je to nešto skočilo ili nije, ali cene su rezultat tržišta. Svako ko kaže da one nisu realne, nemaju mandat da to izgovore, ako se ta nekretnina proda, i za 4.000, i za 5.000 i za 10.000 evra po kvadratu. To je nova realnost koja najčešće ljuti građane - kaže Uzelac za Kurir televiziju.
Ta „nova realnost“, kako je naziva, ne ogleda se samo u brojkama, već i u promenama unutar samog društva. Rastuće cene stanova dovele su do vidljivog raslojavanja, gde mogućnost kupovine nekretnine sve više zavisi od finansijske moći pojedinca.
- Došlo je do jednog društvenog raslojavanja. Postoje ljudi koji mogu sebi da priušte nekretninu i od 500.000 evra u onom delu grada odakle neki moraju da odu, jer ne mogu da priušte sebi mesto gde su i odrasli. To je, u stvari, ono što najčešće ljuti ljude, odnosno društveno raslojavanje. Takođe, kapitalizam je došao, sve ima svoju cenu i oni koji traže svoj dom, nažalost, pod pritiskom su tih cena, koje, sa druge strane, diktiraju oni koji te cene plaćaju - nastavlja Uzelac.
Kada se pogledaju konkretne cene, razlike između različitih delova grada i tipova gradnje dodatno potvrđuju ovu tezu. Centralne gradske opštine postavljaju visoku početnu lestvicu, dok luksuzniji projekti značajno odstupaju od proseka.
- Kada pričamo o centralnim gradskim jedinicama, 3.000 evra je neka početna priča. Ako je novogradnja nekog srednjeg kvaliteta, to bude i 3.200-3.300 evra, dok ona druga kategorija nekretnina koja nose neku dozu ekskluzivnosti, bilo da je u pitanju lokacija, pogled ili kvalitet gradnje, onda te cene idu i od 4.000 do 10.000 evra - navodi urednik portala Kamatica.
Na kretanje tržišta utiču i spoljašnji faktori, ali i specifičnosti domaćeg sistema, koji se, prema njegovim rečima, još uvek razvija. Jedan od primera je dolazak ruskih državljana, koji su u određenom trenutku pojačali tražnju, ali ne i presudno promenili pravila igre.
- Rusi su bili jedan od momenata na tržištu. Nisu oni drastično pomerili tržište, oni su ga na neki način oblikovali. Ono što moramo da razumemo jeste da se tržište nekretnina kod nas tek uspostavlja. Vi i dan-danas imate neke nekretnine koje nikada nisu bile na tržištu, a to su stanovi iz 'onog' perioda koji su dobijani, koji su bili iz nekog socijalnog programa - objašnjava on.
Posebno ističe i zakonitost koja dodatno „zatvara krug“ na tržištu, novac od prodaje nekretnina gotovo se uvek vraća u isti sektor.
PREPORUKA
Zašto su garaže postale nova ''zlatna koka'' na tržištu nekretnina? Evo kako da uložite i profitirate
vest
Kako do garaže u Beogradu ispod tržišne cene?
vodic
Globalna nestabilnosti, ali banke računaju na jedno: Uzelac o zaduživanju u kriznim vremenima
analiza
U takvim okolnostima, kupci sa većim kapitalom imaju presudan uticaj na formiranje cena, čak i kada su svesni da plaćaju više nego što bi, u drugačijim uslovima, bilo očekivano.
- Čak su i svesni da preplaćuju nekad taj kvadrat, oni i dalje nemaju gde sa svojih 200.000-300.000 evra, i tako pokvare računicu onima koji kupuju svoj dom - dodaje Uzelac.
Zbog svega toga, očekivanja o značajnom padu cena, prema njegovim rečima, nisu realna. Tržište nekretnina prati dugoročne obrasce koji se teško menjaju, čak i uz pokušaje predviđanja ili intervencija.
- Ne možemo da računamo da će pasti cene, niti da pravimo neku konstrukciju da se ide ka tome da padne cena nekretnina. One vekovima unazad rastu i nemoguće je da mi sad na neki način intervenišemo da se to promeni - pojašnjava Uzelac.
Jedan od ključnih razloga za takvu stabilnost rasta leži u ograničenoj ponudi, posebno na atraktivnim lokacijama, gde broj stanova ne može da prati interesovanje kupaca.
- Sve ono što ima ograničenost u smislu resursa uvek je predmet više cene. Ako na jednoj lokaciji gde zgrada ima 20 stanova, imate 20 konačnih jedinica, nemate 21, nemate 30, što znači da će tih 20 jedinica tražiti 20 kupaca. Čim je ograničeno, odmah se pravi i veća tražnja, a to omogućava prodavcu da kaže ‘ja želim više para’, jer ako se na tih 20 stanova javi 50 ljudi, onda on može da traži, uslovno rečeno, i licitaciju ko da više - upozorava stručnjak.
Dodatni faktor koji utiče na percepciju rasta cena jeste inflacija, koja zapravo menja vrednost novca, a ne nužno same nekretnine.
- Pad cena ne može da se očekuje iz dva razloga. Prvi je što će pad vrednosti novca uslediti. Inflacija je, u stvari, degradacija vrednosti vašeg novca. Kada to postoji, nešto što je danas 100.000 evra neće mu pasti vrednost za godinu dana, ali cena će biti 110.000. To znači da je vrednost tih 100.000 evra opala, a ne da je obavezno skočila vrednost te nekretnine - objašnjava Dušan Uzelac.
U takvom ambijentu, kupci koji rešavaju stambeno pitanje moraju da traže alternativna rešenja, a jedno od njih je okretanje ka obodima grada, koji nude pristupačnije opcije i potencijal rasta vrednosti.
- Onaj ko kupuje stan kao dom, savet je da krene sa nekog oboda grada, i to nije loša opcija, jer će ona svakako porasti u vrednosti kako se grad bude širio. Beograd ne deli različitu sudbinu od svih velikih gradova. Na taj način može dobro investiciono da se zaradi - zaključuje Uzelac.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar