Mirko Radonjić, glavni urednik eKapije - "Metropola se ne gradi razbacivanjem sadržaja po ledinama, već njihovim sabiranjem tamo gde grad zaista živi."
Teorija i praksa izmeštanja gradskih objekata izvan naseljenog mesta po kojem se grad zove - u predmetnom slučaju izvan naseljenog mesta Beograd - što je jedan od oblika amerikanizacije, učinili su da posle železničke stanice u pustopoljinu izmestimo i glavni fudbalski stadion - i to suprotno predlozima španskog (neameričkog) arhitektonskog biroa koji je stadion projektovao.
I odmah da kažemo, nije ništa čudno, već svetsko pravilo da se ulaže u savremen fudbalski stadion. I prva velika beogradska građevina u uveliko još gladnim i nezagrejanim posleratnim godinama bio je Stadion JNA. Ništa se po tome nisu razlikovali ni Beč, niti Peking, ni gotovo nijedna golema varoš. I razlog je jasan: ako hoćete metropolu, morate imati glavne metropolske sadržaje, a fudbal je baš to, takođe i jedini masovni fenomen što još objedinjuje ovaj raspali svet. I mada objekat sebe samog teško može da otplati, na koncu se još kako isplati imati metropolu (inače bi se Beograđani selili u Vranje i u Belu Palanku).
Ako je metropola projektovana kako treba, to jest.
Španci-neamerikanci, takoreći Evropljani, izgleda znaju da urbanizam sa sadržajima razbacanim po dalekim ledinama ič ne valja. Kada se tako rasporede kuće, to se i u Americi zove urban sprawl, i smatra se izuzetno štetnom pojavom. Ukratko, podstiče opštu automobilizaciju, gužve i haos u gradu, poskupljuje grad. Naš narod, doduše, misli suprotno - da ne valja zbijena, gusta gradnja - ali naš narod, objektivno, ne zna ništa o tim stvarima, niti o koječemu relevantnom (niti će iko ko misli suprotno čitajući ovo promeniti mišljenje, to je autoru jasno, da uzalud kreči). Ali u Španiji, eto, ponešto o gradovima možda i znaju - na šta verovatno ukazuje i broj turističkih letova iz Beograda za španske gradove - i Španci su smatrali da je novom stadionu mesto na Adi Huji.
Na dva večita beogradska stadiona može se i peške, što mnogi i čine. Budući Nacionalni, zbog daljine i usled svoje prirode - građen je sa ekologijom u mislima, bolje reći, u govorima - nazvaćemo: “Zelenortsko ostrvo Greta Tunberg”. Do njega će voditi gromoglasno najavljivani voz, ali, neko je zaboravio da i sa polascima na 15 minuta on može da preveze cirka 2.500 putnika na sat, ne setivši se - taj isti - ni da je kapacitet trake na autoputu do 2.000 kola na sat, kao i da je mesta na “Greti” (ili “na Tunbergovici”, što je više fudbalski, jer se slaže sa Grbavicom) - 52.000… Matematika - slabo je imamo u vidu ovde, valjda jer je u vezi sa filozofijom, a mi se klonimo “filozofiranja”.
I taj kapacitet, štaviše, ne čini ga baš 100-odsto metropolskim, jer će na njemu moći da se igra najviše finale Lige Evrope - ne I Lige šampiona, što u Budimpešti, videli smo, može. Nastavlja li se i ovom građevinom naš vazalni odnos prema Ugarskoj, aktuelan još od Kneza Lazara, i pre?
Osobine zelenortske lokacije treba uzeti u obzir i pri odluci da se kupi neki od budućih stanova u tom kraju.
Daljina će biti samo motiv više više da dva beogradska kluba ne presele svoje utakmice na “Greticu”, osim ako sasvim ne propadnu (jedan je ozbiljan kandidat, ali, šta će mu onda toliki stadion?). Pouzdaćemo se, ovom prilikom, u Šojićevu biznis-logiku: Ima ko hoće! Valjda ima? Jer, u Beogradu igra i jedan dosta dobar klub čiji stadion ne zadovoljava uslove Superlige, a to je obližnji (?!) novobeogradski IMT. Prve sezone, dolazio bi neki narod makar da pogleda stadion, a posle - možda bi i u Surčinaca proradila nostalgija za nekad omiljenom im mašinom (dok nisu postali gradsko naselje), a mi stari “Klošari” sa Fontane i iz Paviljona snaći ćemo se nekako, za đuntu, i za čorbu.
PREPORUKA
SMS prevare koje zaobilaze mreže operatera - Dovoljno je da prođete kroz tržni centar
vest
Zlato bez obećanja - zašto centralne banke ubrzano povećavaju rezerve?
vest
Srbija na energetskoj prekretnici? Kasnimo li u trci za zelenom energijom dok Evropa ubrzava?
vest
Ostavi komentar