Ukinuli menadžere i izvršne direktore, a odluke donose samoupravni timovi - 92% zaposlenih kaže da sa osmehom dolazi na posao, dok vlasnici tvrde da model ostaje uprkos odlasku osnivača.
Kompanija Clever, vodeći danski operater stanica za punjenje električnih vozila, potpuno je ukinula tradicionalnu menadžersku hijerarhiju. U kompaniji više nema šefova ni menadžera srednjeg nivoa, a od 2025. godine čak su i nazivi radnih mesta koji sadrže tu funkciju izbačeni iz upotrebe.
Iz sedišta u preuređenoj industrijskoj četvrti Kopenhagena, firma funkcioniše kroz samoupravne timove u kojima svaki zaposleni učestvuje u donošenju odluka i preuzima odgovornost za njihovo sprovođenje.
Zašto je ukinut menadžment?
Idejni tvorac ovog modela je suosnivač Kasper Kirketerp-Meler, koji je pre više od decenije pokrenuo kompaniju sa malim timom zaposlenih. Iako su Danska i nordijske zemlje poznate po egalitarnim radnim okruženjima i ravnijim organizacionim strukturama, Kirketerp-Meler je želeo da taj model ide korak dalje. Od 2019. godine počeo je postepeno da uklanja slojeve menadžmenta, da bi na kraju ukinuo i sopstvenu funkciju izvršnog direktora.
Cilj je bio da se maksimalno iskoristi potencijal svakog zaposlenog. On je za AFP izjavio da je ideja da se kompanija pripremi za novu eru u kojoj će veštačka inteligencija preuzeti veliki deo poslova vezanih za efikasnost, dok će ljudske veštine, kreativnost i međuljudska saradnja postati ključni za inovacije i razvoj. Postojao je i praktičan motiv: organizacije sa višeslojnom hijerarhijom često sporo reaguju jer odluke moraju da prođu kroz dugačak lanac odobravanja.
Profesor na Univerzitetu Roskilde Helge Hvid, koji proučava samoupravne organizacije, ističe da birokratija može usporiti donošenje odluka. Dodaje i da su horizontalni modeli posebno privlačni mlađim zaposlenima jer ljudi žele da se njihov glas čuje, da njihov rad ima smisao i da imaju veću autonomiju.
Sloboda uz jasna pravila
Ukidanje šefova ne znači odsustvo strukture. Zaposleni u Clever-u rade u više od 50 timova koji broje od osam do dvanaest članova. Svaki tim ima jasno definisane ciljeve i uloge, uključujući zadatke iz oblasti zapošljavanja i ljudskih resursa. Kirketerp-Meler upozorava da bi potpuno ukidanje strukture dovelo do haosa u radu. An-Sofi Dube iz francuskog Nacionalnog konzervatorijuma umetnosti i zanata navodi da, iako horizontalne organizacije smanjuju birokratiju, određeni nivo pravila i dalje ostaje neophodan kako bi svi razumeli „pravila igre“.
PREPORUKA
Sezonski radnici u Srbiji mogu da zarade i do 2.600 € - Evo gde su traženi
savet
Može li AI već da zameni visokokvalifikovane radnike?
vest
Ko najviše radi u Evropi? Slovenci na poslu duže od proseka, šta je sa ostalima
vest
Radnici bez rivalstva
Za zaposlene, ovakav sistem donosi jasne prednosti. Lykke Jeppesen, koja je više od četiri godine učestvovala u timskom odlučivanju, ističe da u kompaniji nema internog takmičenja i rivalstva. Prema njenim rečima, svi rade kao ravnopravni članovi tima sa zajedničkim ciljem, što zadovoljava osnovne potrebe za autonomijom, slobodom i osećajem pripadnosti.
Interna revizija iz 2024. godine pokazala je da 92% zaposlenih u kompaniji Clever odlazi na posao sa zadovoljstvom i osmehom. Osnivač Kasper Kirketerp-Meler nedavno je napustio kompaniju, ali je danski energetski distributer Andel, koji je vlasnik Clever-a od 2018. godine, potvrdio da će ovakav organizacioni model ostati nepromenjen, što ukazuje da bi ovaj eksperiment bez klasičnih šefova mogao da nastavi da funkcioniše i bez svojih tvoraca.
Ostavi komentar