Softveri za monitoring zaposlenih postaju sve rasprostranjeniji, ali pravila u Srbiji i Evropi ograničavaju njihovu upotrebu
Sve veći broj kompanija širom sveta koristi softvere za praćenje zaposlenih, posebno nakon ekspanzije rada na daljinu. Iako poslodavci ove alate predstavljaju kao način za unapređenje produktivnosti i organizacije rada, stručnjaci za privatnost upozoravaju da se granica između legitimnog nadzora i narušavanja privatnosti sve više briše.
Prema analizama koje su preneli tehnološki mediji i istraživačke organizacije, deo podataka prikupljenih putem ovih sistema mogao bi da bude deljen i sa velikim tehnološkim platformama, uključujući sisteme za oglašavanje i analitiku. Takva praksa izazvala je zabrinutost stručnjaka za zaštitu privatnosti jer pokazuje koliko je granica između poslovnog nadzora i komercijalne upotrebe podataka postala nejasna.
Kompanije koje razvijaju ovakve alate tvrde da se podaci koriste isključivo za unapređenje funkcionalnosti sistema i analizu radne efikasnosti. Međutim, nezavisni istraživači upozoravaju da često nije potpuno jasno kako se informacije agregiraju, obrađuju i sa kim se dele. Posebno zabrinjava činjenica da zaposleni u mnogim slučajevima nisu svesni obima praćenja niti imaju stvarnu kontrolu nad načinom na koji se njihovi digitalni tragovi koriste.
Kako funkcioniše softver za praćenje zaposlenih?
Ovi sistemi obično prate aktivnosti kao što su posete internet sajtovima, vreme provedeno u aplikacijama, unos na tastaturi, pa čak i snimke ekrana ili pokrete miša, u zavisnosti od nivoa nadzora koji kompanija primenjuje. Prikupljeni podaci šalju se na centralne servere gde se analiziraju pomoću algoritama koji generišu izveštaje o produktivnosti zaposlenih i identifikuju potencijalno „neefikasne“ periode rada.
U pojedinim slučajevima koristi se i veštačka inteligencija koja procenjuje obrasce ponašanja zaposlenih i generiše preporuke za menadžment. Prema istraživanjima organizacija koje se bave zaštitom digitalnih prava, deo podataka prikupljenih u radnom okruženju može se koristiti i za optimizaciju komercijalnih sistema, uključujući reklamne platforme i analitičke servise velikih tehnoloških kompanija. To znači da informacije nastale tokom rada potencijalno mogu završiti u mnogo širem digitalnom ekosistemu od onog za koji su prvobitno prikupljene.
Veze sa velikim tehnološkim platformama
Istraživački izveštaji pokazuju da pojedini softverski alati za nadzor zaposlenih koriste integracije sa velikim cloud i analitičkim platformama kako bi obrađivali ogromne količine podataka. U tom procesu deo informacija može biti anonimizovan i agregiran, ali stručnjaci upozoravaju da čak i takvi podaci u određenim okolnostima mogu biti ponovo povezani sa konkretnim osobama.
Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da krajnji korisnici često nemaju potpuni uvid u mrežu partnera i kompanija sa kojima se podaci razmenjuju.Velike tehnološke kompanije, sa svoje strane, ističu da poštuju pravila privatnosti i da podatke iz sistema za nadzor zaposlenih ne koriste za individualno profilisanje korisnika. Ipak, regulatori u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama sve češće istražuju načine na koje se podaci kreću kroz složene lance obrade i da li postoje potencijalni propusti u zaštiti privatnosti.
Etika i granice nadzora na radnom mestu
Stručnjaci za digitalnu etiku upozoravaju da se granica između legitimnog praćenja produktivnosti i invazije na privatnost zaposlenih sve više briše, naročito u kompanijama koje primenjuju rad na daljinu ili hibridni model rada. Mnogi zaposleni nisu dovoljno informisani o tome koliko detaljno njihova aktivnost može biti praćena, što otvara prostor za zloupotrebe i narušavanje poverenja između poslodavca i zaposlenog. Pojedini pravni sistemi već razmatraju dodatna ograničenja za ovakve tehnologije, posebno kada je reč o stalnom snimanju ekrana, biometrijskom praćenju ili automatskoj proceni ponašanja zaposlenih.
Kritičari upozoravaju da prekomerni nadzor može imati suprotan efekat od željenog, odnosno da može negativno uticati na produktivnost, mentalno zdravlje zaposlenih i ukupnu radnu atmosferu.
PREPORUKA
Otkriveno: Ovo su IT kompanije gde se radi bez stresa u 2025!
analiza
Zašto sve više vodećih stručnjaka napušta velike tehnološke kompanije
vest
Da li je ovaj čovek zapravo misteriozni osnivač bitkoina?
analiza
Zakon dozvoljava kontrolu, ali ne i „špijuniranje“
I u Srbiji se sve više kompanija okreće softverima za nadzor zaposlenih, posebno nakon masovnog prelaska na rad od kuće. Ipak, domaći pravni okvir jasno definiše granice onoga što poslodavci smeju da prate. Prema stručnim analizama i dosadašnjoj pravnoj praksi, poslodavci imaju pravo da kontrolišu radne rezultate i korišćenje službenih resursa, ali nemaju pravo na neograničeno praćenje privatnih aktivnosti zaposlenih na računarima, telefonima ili drugim uređajima. Takvi sistemi mogu pratiti vreme provedeno u aplikacijama, aktivnosti na poslovnim uređajima ili korišćenje interneta, ali svaki oblik nadzora mora biti opravdan, proporcionalan i unapred objašnjen zaposlenima.
U praksi, međutim, mnoge kompanije ne pružaju dovoljno informacija o obimu praćenja, što otvara prostor za zloupotrebe, nesporazume i potencijalne pravne sporove.
Šta kaže zakon u Srbiji?
U Srbiji ne postoji poseban zakon koji detaljno reguliše softvere za monitoring zaposlenih. Umesto toga, primenjuju se odredbe Zakona o radu i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je u velikoj meri usklađen sa evropskim GDPR standardima. To znači da poslodavac mora imati legitiman interes za nadzor, ali i obavezu da zaposlenog jasno obavesti koje podatke prikuplja, na koji način ih obrađuje i u koju svrhu ih koristi.
Prema tumačenjima pravnika i stavovima Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, poslodavac sme da prati produktivnost zaposlenih, ali ne sme da ulazi u privatnu komunikaciju niti da bez jasnog i opravdanog razloga kontinuirano nadzire njihovo ponašanje. Ipak, zabrinjava činjenica da pojedini takozvani „bossware“ programi omogućavaju snimanje ekrana, praćenje unosa na tastaturi i detaljnu analitiku aktivnosti, što u određenim okolnostima može veoma lako preći granicu zakonitog nadzora i otvoriti pitanje zaštite osnovnih prava zaposlenih, piše Kurir.
Ostavi komentar