Šefica Centralne banke Rusije Elvira Nabiullina, koja se često opisuje kao ključna figura u održavanju stabilnosti ruske ekonomije u složenim uslovima, nije viđena u javnosti više od tri nedelje, što je izazvalo brojne spekulacije o mogućim neslaganjima sa predsednikom Vladimir Putin.
Posle Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu (SPIEF), pojavile su se različite verzije o njenom odsustvu - od zdravstvenih problema do navodnih političkih razmirica ili čak povlačenja iz javnog života.
Nabiulina nije prisustvovala ključnom ekonomskom forumu, a zvanična objašnjenja su se menjala - najpre je navedeno da je bila na sahrani saradnika, a zatim da je prehlađena. Međutim, kasniji podaci pokazali su da se sahrana održala znatno kasnije, dok se njeno odsustvo sa događaja dodatno dovelo u pitanje.
Od njenog nestanka iz javnosti, u Rusiji su se dogodile određene promene u ekonomskoj politici, uključujući i poruke državnog vrha o mogućem snižavanju kamatnih stopa, što je otvorilo dodatna pitanja o unutrašnjim neslaganjima.
- Inflacija pada. Kolika je sada? Nešto više od pet odsto. Mislim da imamo pravo da računamo i na smanjenje bazne kamatne stope - izjavio je Putin na sastanku sa vladom kojem Nabiulina nije prisustvovala.
Istovremeno, ruski parlament usvojio je zakon koji omogućava veću fleksibilnost u budžetskoj potrošnji, uključujući i povećanje rashoda bez klasičnih budžetskih izmena, kao i dodatne mogućnosti zaduživanja za potrebe finansiranja državnih prioriteta. Iako je najavljeno da bi Nabiulina trebalo da se obrati na konferenciji za medije 19. juna, pojavile su se informacije da bi se umesto nje mogao pojaviti njen zamenik Aleksej Zabotkin.
PREPORUKA
Gradi se nuklearna elektrana na Mesecu
analiza
EU zamrzla ruske milijarde u Briselu - Šta nameravaju da urade sa njihovim bogatstvom?
vest
Izabran novi predsednik FED-a - Pauel ostaje guverner
vest
Elvira Nabiullina rođena je 1963. godine u Ufi i važi za jednu od najuticajnijih ekonomskih zvaničnica savremene Rusije. Diplomirala je ekonomiju na Moskovskom državnom univerzitetu, gde je kasnije započela i svoju profesionalnu karijeru u oblasti ekonomske politike i državne administracije.
Početkom 2000-ih ulazi u vrh ruske vlasti, gde obavlja niz visokih funkcija u Ministarstvu ekonomskog razvoja, a posebno se istakla kao ministar ekonomskog razvoja i trgovine. Tokom tog perioda učestvovala je u sprovođenju strukturnih reformi i modernizaciji ruske privrede. Na čelo Centralne banke Rusije dolazi 2013. godine, čime postaje prva žena na toj funkciji.
Njena politika je od početka bila usmerena na stabilizaciju finansijskog sistema, kontrolu inflacije i jačanje nezavisnosti centralne banke, što je često dovodilo do napetosti sa političkim i privrednim strukturama. Tokom mandata suočavala se sa brojnim krizama, uključujući sankcije, pad rublje i globalne ekonomske turbulencije, pri čemu je često hvaljena zbog sposobnosti da očuva stabilnost bankarskog sistema u veoma teškim uslovima.
Zbog njenog stila vođenja i uticaja u kriznim momentima, u javnosti je često nazivaju „čelična dama ruske ekonomije“. Njen mandat produžavan je više puta, a trenutno se smatra jednom od ključnih figura u oblikovanju monetarne politike Rusije, posebno u uslovima geopolitičkih i ekonomskih pritisaka poslednjih godina.
Ostavi komentar