Uprkos globalnim neizvesnostima građani nastavljaju da se zadužuju, dok se istovremeno smanjuje broj onih koji kasne sa otplatom kredita.
Nikome nije u interesu da tržište kredita kolabira, jer se u tom sektoru pravi osetljiv balans između banaka, države i građana. Bankama najviše odgovara situacija u kojoj se građani zadužuju, ali svoje obaveze redovno otplaćuju, smatra Dušan Uzelac, urednik portala „Kamatica“.
On dodaje da čak i u uslovima globalnih neizvesnosti, poput mogućeg širenja sukoba na Bliskom istoku i rata u Iranu, potrebe građana za kreditima ne nestaju. Naprotiv, i u kriznim vremenima ljudi nastavljaju da se zadužuju - bilo za stan, automobil ili refinansiranje postojećih obaveza - pa banke računaju na to da će potražnja za kreditima ostati stabilna, iako ekonomske okolnosti mogu da utiču na cenu zaduživanja. Upravo to potvrđuje i podatak da su građani Srbije bankama na kraju februara dugovali blizu dve hiljade milijardi dinara, što je 330 milijardi više nego godinu dana ranije, ali se smanjio broj onih koji kasne sa otplatom kredita.
Urednik portala "Kamatica" smatra da na statistiku utiče inflacija, ali i jedna novina - agresivne kampanje agencija za prodaju kredita, što pokazuje i porast od 20 odsto zaduživanja naših građana u odnosu na prošlu godinu, pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije i Kreditnog biroa. Ipak, uprkos većem dugu, smanjio se broj onih koji kasne sa otplatom kredita.
Za proteklih dvanaest meseci najviše su se uzimali keš krediti.
- Nismo još dotakli granice opšteg zaduživanja. Inflacija utiče jer se zato i brojevi pomeraju, ali novina je i industrija posrednika koja je rasla. Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga je oštriji prema bankama za kredite koji se prodaju. Najprostiji primer su reklame o kreditima gde piše - "pažnja, zaduženje košta", kao na cigaretama - "pušenje ubija". To je potez regulatora koji je hteo da ograniči prodaju kredita - navodi Uzelac.
Prema njegovim rečima, agencije sada agresivnije prodaju kredite, što je najveći generator rasta zaduživanja, dok banke nemaju fleksibilnost, već rigidne protokole.
- Narodna banka Srbije "drži ručnu kočnicu" i ispod smo proseka zaduživanja u odnosu na druge zemlje jer ne možete uzeti kredit, a da nemate dokaz da ćete ga vratiti, što zavisi od kapaciteta zarađivanja i stabilnosti posla - ukazuje Uzelac.
Urednik portala "Kamatica" dodaje da kamate osciliraju, a građani su često vezani za određenu banku jer promena banke podrazumeva komplikovanu administrativnu proceduru:
- Statistika zaduživanja je korisnija industriji nego osobama koje žele da uzmu kredit. Ceo svet je pod inflacijom, a to je tihi porez jer nestaje vrednost novca i otuda asimetrija u statistici, mogu biti veće plate, ali to nije realno.
Prema njegovom mišljenju, sve češće se refinansira kredit u vrlo kratkom roku, poput keš kredita, pa građani ulaze u začarani krug večitog zaduženja.
- Imamo dve vrste kredita - keš ili stambeni, i to bi moglo biti predmet buduće regulative, da se zatvori prostor nenamenskih kredita, jer odu na opštu potrošnju, poput letovanja. Nema polja u zahtevu da se zabeleži da li kredit koristite za popravku zuba ili školovanje dece, pa nema statistike - ukazuje Uzelac.
PREPORUKA
Zašto stanovi u Beogradu koštaju gotovo kao u Beču? Uzelac otkriva kako da investirate sa svega 2.000 €
vest
Kako uz manji ulog da investirate u nekretnine? Dušan Uzelac otkriva put do profita bez velikog kapitala
vest
Kako započeti biznis bez para? Uzelac otkriva šta je najvažnije za kretanje od nule
biznis
Ostavi komentar