Investiciona kultura u Srbiji se menja, ali građani i dalje najviše poverenja imaju u nekretnine. Iskustva iz prošlosti pokazala su da su mnogi gubili novac kroz različite finansijske afere - od piramidalnih banaka do Zajma za privredni preporod Srbije.
Zbog toga je veliki deo kapitala završio „u slamaricama“, a procene govore da građani i danas van finansijskog sistema čuvaju između 15 i 20 milijardi evra.
Kako objašnjava Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica, reč je o novcu koji vlasnici nisu želeli da povere bankama, institucijama ili investicionim fondovima.
- Zato su danas za većinu građana najstabilnija investicija ostali cigla i beton. Ulaganje u nekretnine smatra se opcijom u kojoj je najteže izgubiti novac. Upravo iz takvog razmišljanja nastao je koncept investicionih kvadrata. Ljudi ulažu vođeni željom da sačuvaju vrednost svog novca od inflacije, slabljenja valute i drugih ekonomskih rizika. Tako je nastala ideja da građani učestvuju u izgradnji stambenih objekata. Naša inicijalna javna ponuda investicionih kvadrata uspešno je realizovana i pokazala je da postoji veliko interesovanje investitora - naglasio je Uzelac u Jutarnjem programu RTS.
Model funkcioniše tako što se finansira proizvodnja nekretnine, a profit ostvaren prodajom stanova deli se među investitorima. Građani najbolje razumeju ulaganje u nekretnine, jer iza njega stoji konkretna imovina koju mogu da vide i procene.
- Profit od investiranja u kvadrate zavisi od kvalitetne tržišne analize. Tehnička analiza pokazuje koliki su troškovi izgradnje, dok finansijska procenjuje po kojoj ceni nekretnina može biti prodata i koliki profit može biti ostvaren. U osnovi se analiziraju troškovi, prihodi i očekivana zarada. Cela investiciona priča zasniva se na dva ključna principa - da investitor razume u šta ulaže i da veruje projektu u koji ulaže - objašnjava Uzelac.
On dalje naglašava da je investicioni kvadrat moguće prodati i tokom trajanja projekta, odnosno na polovini investicionog ciklusa, ukoliko postoji zainteresovani kupac. Reč je o jednokratnom aranžmanu koji najčešće traje između dve i tri godine.
- Priprema dokumentacije i administrativnih procedura često nosi određenu neizvesnost, ali ono što investitori smatraju prednošću jeste činjenica da praktično ne postoji mogućnost da se nekretnina proda ispod proizvodne cene kvadrata. Upravo zato se ovaj model smatra jednim od sigurnijih investicionih ciklusa - kaže urednik Kamatice.
Iako nekretnine ostaju dominantan izbor, investiciona kultura u Srbiji se postepeno menja. Građani danas sve više ulažu na inostrana tržišta, pre svega zbog nedostatka investicionih mogućnosti u zemlji. Pored nekretnina, poslednjih godina značajno raste i interesovanje za investiciono zlato. Podaci pokazuju da je tokom 2024. godine u investiciono zlato uloženo oko 100 miliona evra, dok procene za prošlu godinu govore da je ta cifra dostigla čak 300 miliona evra.
Reč je, kako naglašava broker Branislav Jorgić, o relativno konzervativnom obliku investiranja, ali građani na taj način nastoje da zaštite svoju imovinu.
- Država bi, s druge strane, trebalo da omogući više mogućnosti za ulaganje u domaću privredu i kompanije putem tržišta kapitala. Nekada je ulaganje u akcije NIS-a bilo veoma interesantno i profitabilno, dok danas na Beogradskoj berzi aktivno posluje svega pet do šest značajnijih kompanija, što predstavlja ozbiljan nedostatak za razvoj investicione kulture - rekao je Jorgić.
Za svaku investiciju, navodi broker, neophodan je plan, a odluke ne bi trebalo donositi impulsivno ili na osnovu informacija koje dolaze preko medija, prijatelja ili društvenih mreža.
- Takve informacije mogu biti tačne, ali često nisu potpune. Društvene mreže često podstiču pohlepu, pa ljudi investiraju tek kada je cena već dostigla visok nivo, odnosno kada su zakasnili, što povećava rizik od pada vrednosti investicije. U toj želji za brzom zaradom često završavaju na različitim internet trgovačkim platformama koje nisu regulisane, pa postoji ozbiljna opasnost da budu prevareni - upozorava Jorgić.
PREPORUKA
Zašto krediti postaju zamka za građane? Uzelac objašnjava gde Srbi najčešće greše
savet
Koliko Srba je već isplatilo letovanje, Uzelac otkriva ko ide na more, a ko upada u kredit!
savet
Parking u Beogradu postaje luksuz - Uzelac savetuje kako da na lak način obezbedite svoj komfor
analiza
Opasnosti na tržištu kapitala su, prema njegovim rečima, brojne. Poseban problem predstavljaju lažne trgovačke platforme na kojima investitor dobije utisak da je kupio određeni finansijski instrument, da bi kasnije shvatio da taj instrument zapravo ne postoji, a osoba kojoj je uplatio novac nestane bez traga.
- Zato je važno da se građani pre ulaganja obrate licenciranim brokerskim kućama, komercijalnim ili investicionim bankama, berzama ili drugim ovlašćenim finansijskim institucijama. Potrebno je zaključiti ugovor, obaviti konsultacije i tek nakon toga investirati novac. Na taj način investitor može biti siguran da zaista poseduje finansijski instrument koji je kupio, dok visina zarade zavisi od njegove investicione odluke - ističe on.
Ljudi su često veoma samouvereni kada je reč o investiranju, ali bez dovoljno znanja i iskustva. Zato bi prvi korak da se dobro informišete.
- Nije dovoljna samo hrabrost, potrebno je poznavati oblast u koju se ulaže, kao i u svakom drugom poslu. Postoje i ljudi koji nemaju dovoljno vremena ili znanja da samostalno upravljaju investicijama, ali žele da njihov novac donosi prinos. U takvim slučajevima često se odlučuju za životna osiguranja ili druge proizvode kod kojih upravljanje novcem prepuštaju profesionalcima - zaključuje Jorgić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar