Moratorijum i smanjenje rata omogućavaju privremeno olakšanje u otplati kredita, ali utiču na mogućnost budućeg zaduživanja iako vam to niko nije rekao
Svi oni koji su uz olakšice Narodne banke Srbije pokušali da sebi omoguće lagodniju otplatu kredita, trebalo bi da znaju da su ubeleženi u Kreditnom birou. I sve to jeste logično, jer ako ste tražili moratorijum ili nižu ratu, verovatno niste u mogućnosti da vraćate uzetu pozajmicu, ali nije logično da se o tome ćuti. Valjda i NBS, ali i banke koje primenjuju propise, misle da su gradjani dovoljno finansijski pismeni i znaju da će se njihovo ime automatski "zacrveneti" Kreditnom birou.
To praktično znači, da dok koristite olakšice nemate pravo da tražite novu pozajmicu, jer je nećete dobiti.
- Iznenadio me poziv iz kolcentra OTP banke sa pitanjem službenice da li imam poteškoće u otplati stambenog kredita i da li mi trebaju "olakšice". Kada sam odgovorila da nisam zainteresovana, gospodja sa druge strane me je ljubazno obavestila da ukoliko se ipak odlučim trebalo bi da znam da će se to zabeležiti u Kreditnom birou - kaže Maja S.iz Beograda.
Na njeno pitanje šta to konkretno znači, odgovoreno joj je da dok je pod "olakšicama" neće moći iznova da se zadužuje.
Da podsetimo, olakšice Narodne banke Srbije (NBS) važe za građane koji imaju kredite u bankama i privremeno se suočavaju sa teškoćama u otplati. One su prvenstveno namenjene onima koji zbog gubitka prihoda, privremenih finansijskih problema ili vanrednih okolnosti ne mogu redovno da izmiruju svoje obaveze prema banci. Olakšice su usvojene 11. septembra, a primenjuju se od 15. oktobra 2025. godine.
- Trebalo bi da banke obaveštavaju klijente o svim prednostima, ali i o zamkama ličnih finansija svojih klijenata - kaže za “Kamaticu” urednik ekonomske rubrike u “Večernjim novostima” Dušan Stojaković. - Možda neke to i čine, ali način komunikacije je nevidljiv. Narodna banka Srbije zaista se trudi da građane obaveštava o svim povoljnostima, ali i rizicima u bankarstvu. Banke uglavnom na svojim portalima u nekim zabačenim kategorijama imaju zapisano kada se klijent upisuje u Kreditni biro i verovatno misle da je to dovoljno. Ipak, ne bih krivicu prebacivao na bankare. Mislim da svaki građanin kada donosi odluku o zaduživanju mora da odvoji malo vremena da se informiše o tome kakve bi posledice mogao da ima zbog uzimanja nekog bankarskog proizvoda. Kako na sajtu NBS, tako i na portalu matične banke.
On naglašava da je obavezno da svako bankaru postavi jednostavno pitanje. Šta mi olakšica donosi, a šta mi uskraćuje?
- Kažu da su krediti bankarski proizvodi koji donose nekoliko dana zadovoljstva, a potom postaju višemesečni ili višegodišnji teret. Zato je pre pozajmljivanja potrebno uraditi domaći zadatak i isplanirati na duži rok kakvo će vam biti finansijsko stanje. Mi moramo da brinemo o našim finansijama. To nije zadatak bankara, jer oni su prodavci i njihov cilj je da vam prodaju robu, u ovom slučaju novac, i da na njoj dobro zarade.
Stojaković napominje da bi NBS dodatno mogla da, kao regulator, bankama naloži procedure u kojima bi se svi potencijalni rizici morali jasnije da informišu o rizicima upisa u Kreditni biro.
- Samo označavanje nekog građanina kao kreditno nesposobnog ne znači samo “žigosanje” i zaštitu banaka. Ono je i što je najvažnije i zaštita građana da sputaju prekomerno zaduživanje. Bolje da vas upišu u Kreditni biro i onemoguće vas da uzmete neki keš ili auto-kredit, a da zbog njega ostanete bez stana. Upravo ovakvi primeri vraćaju nas na ključno - građani moraju da se pripreme za svaki odlazak na šalter, pogotovo kada su krupne odluke u pitanju.
PREPORUKA
Stižu veće rate za stambeni kredit? Građani primetili porast kamata, oglasila se i NBS
vest
Posle amputacije tražio olakšicu za kredit - banka ponudila 1.000 dinara manje i otplatu do 70. godine!
istrazivanja
Ko ima pravo na oprost duga? Svi detalji novih olakšica u otplati kredita
analiza
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar